ВУЛКО ШЋЕКИЋ  ''Бавити се израдом родослова је исто као и бавити се израдом икона''

ВУЛКО ШЋЕКИЋ, ПЈЕСНИК И ПУБЛИЦИСТА ЗА ГЛАС ХОЛМИЈЕ О ЊЕГОВОЈ НОВОЈ КЊИЗИ, НАШЕМ ЧАСОПИСУ НАКОН 39 БРОЈЕВА И ОСАМ ГОДИНА ОД ПОЈАВЉИВАЊА ГЛАС ХОЛМИЈЕ 

''Бавити се израдом родослова је исто као и бавити се израдом икона''

Вулко Шћекић је рођен 06. Јуна 1953 године у Курикућама код Берана. Осмогодишњу школу је завршио у Лубницама, Гимназију „Панто Малишић“ у Беранама, Правни факултет у Подгорици а правосудни испит у Београду. Своје стваралаштво објављује у књижевном часопису „Поета“ из Београда и електронским медијима: поетабг (Београд), у Балканске зоре (Нова Варош), поезијесцг (Београд), Словословље (Беч), Пензонеру из Берана, Часопису за књижевност историју и културу „Глас Холмије“ из Берана и другим. Приказ његове књиге Богородично јеванђеље дат је у књижевним часописима: ,,Развитак'', Зајечар и ,,Свитак'' Пожега, као и у електронским часописима: рукопис.Артија.нет, поезијасцг и поетабг,. 
Објавио је књиге: 
─ Богородичино Јеванђеље, Глас Цркве Шабац 2010, и 
─ Анегдоте о Шћекићима, ПЕГАЗ, Бијело Поље 2013,
─ Братство Шћекића -Љепота Праискона ПЕГАЗ, Бијело Поље 2018,
а у припреми су. књиге: Време Милости, Азбучни Песмопој и У Сновиду са Лазаром. 
Живи и ствара у Мајданпеку и Курикућама.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Господине Шћекићу бавите се духовном поезијом и Братством Шћекића. Како се те двије теме слажу?

ШЋЕКИЋ:На изглед двије различите теме али само на изглед. И једна и друга тема су духовне теме. Бавити се израдом родослова је исто као и бавити се израдом икона. Наш родослов је наша икона. Родослов у нашем дому треба да стоји на зиду поред иконе крсне славе.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Који су ваши свети појмови око којих нема погађања и од којх не желите никад одустати?

ШЋЕКИЋ:Моји свети српски надзори и и свети појмови су моја мајка, моје родно мјесто, моја српска православна вјера, мој српски језик, ћирилица као српско писмо и народ који тим језиком пише и збори и Косовски Завјет. Материнска љубав и љубав према мајци су најљепше и најслађе посланице које Бог шаље живима на земљи. И у исламској светој књизи Курану стоји једна дивна констатација о мајци гдје се каже: „Рај је крај мајчиних ногу“. Ко очекује да напустим ове надзоре, тај жели да ме са душом растави. Косовски Завјет, није мит којем робујемо. Он је основ (основа и потка) српског духовног идентитета којег се Срби и да хоће не могу одрећи. Својевремено Добрица Ерић рече. „Српски језик је поезија. Само птице лепше певају. Говори српски да ти се анђели с неба насмијеше“. Али! Они се смијеше јер се радују када га чују зато што знају да је то писмо неба и језик неба.
Они који мисле да због овога имају проблем самном гријеше. Они немају проблем самном већ са мојим предцима. Морали би прво њих да оживе и њих да разувјере а када њих разувјере мене ће лако разувјерити.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Има ли нешто у овом сулудом времену што вас може чинити срећни

ШЋЕКИЋ:Неко рече описујући ово вријеме: „Као да је ђаво сада навукао на људске душе неку језиву ноћ безумља, да се не препознају и да лутају као у мраку“. Али свако вријеме је божије вријеме па и ово. Због онога што знам и у шта сам више него сигуран чини ме срећним прво што сам рођен као Сбин, (Својевремено велики Српски пјесник Лаза Костић рече: „Хвала ти мајко што си ме родила као Србина“.) Али нарочито ме чини срећним што сам рођен у ово вријеме јер је очито ово вријеме по свим знацима из Јовановог Откровења, вријеме Другог Доласка Исуса Христа на земљи. Знате и у вријеме првог Христовог доласка људи су живјели у Његовој близини, многи су га свакодневно виђали и дружили се са њим, многи га и увриједише не знајући ко је Он. Чак и од његових најближих, његових апостола једино је апостол Петар духом открио ко је Он. Чини ме посебно поносним и то што ми се као Шћекином потомаку прошле године посрећило да уз духовну помоћ нашег родоначелника добрим дијелом посложим велики разбијени мозаик Шћекиног потомства. Братство Шћекића је типични представник Српског народа а српски народ је као ријетко који народ располућен и издијељен по више шавова. Огромна већина је разрођена, разбраћена и развјерена. Нажалост све је то задесило и Братство Шћекића те сада већина братственика Братства Шћекића нема више оне дивне особине карактера које су красиле родоначелника Шћека и наше раније претке. Али ја дубоко вјерујем да ће се и то брзо промијенити јер Братство га призва и вјерује да ће родоначелник Шћек поново стати на чело свога потомства да га сложи, обожи и још више умножи.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Да мало више духовно не бојите своје одговоре?

ШЋЕКИЋ:Потсјетићу вас да нам је још Господ Исус Христос заповиједио да у ширењу Јеванђеља (радосне вијести о појави Христа) сви будемо мали Христови апостоли. А одговорићу на ваше питање са једном анегдотом о блаженопочившем владици Варнави којег послератне комунистичке власти држаше у својеврсној изолацији. Када га посјети Бањалучки владика Андреј Фруштић међу њима се заподјену овакав разговор: Преосвећени, кад разговараш са свјетовним властима о чему причате. О обичним стварима. Причаш ли ти њима о нашем Господу Исусу Христу. О побогу преосвећени. Како да им о њему причам кад су они атеисти. Е јадниче мој, рече му владика Варнава. Када изађу на суд Господњи они ће први свједочити против тебе. Кад их Господ буде питао зашто нијесте у мене вјеровали рећи ће: није нам ништа о Теби владика говорио. Твоје је да причаш па ко вјровао да вјеровао. Што би рекао блаженопочивши патријарх Павле: „Ја рекох и спасих душу а ви како хоћете“.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Како се ви национално осјећате?

ШЋЕКИЋ:Ја сам Србин. Своју вјеру и свој народ волим. Друге народе и њине религије изузетно поштујем и сматрам за велико богатство ту шароликост мишљења, култура и обичаја, јер то подстиче друштво на развој. Униформост је лијепо видјети само на парадама и нигдје више. Али данас је тешко бити Србин и у Србији што је разумљиво. Српски народ је одавно задесила елементарна непогода. Њиним земљама одавно управљају принудни управници који налог примају изван, од својих ментора – сатаниних сатрапа. Да вас подсјетим на један библијски дијалог између Христа и апостола које је слао да проповиједају Јеванђеље. Када му се пожалише да их народ не воли рече им: „Шта мислите да Мене не воле а да вас воле“. Јер Сви знаци најављени у Јовановом Откривењу упућују на то да је ово вријеме потпуног испуњења Јовановог Откривења, да је ово вријеме Сатанине владавине и његових сатрапа али и ближње вријеме другог доласка Господа.
Што дубље улазим у срж и више сазнајем о скривеној српској историји како оној из Немањићког периода тако и оној пре Немањићког периода постајем заљубљеник у њу и њен страствени обожавалац. Ако је то гријех признајем да сам велики грешник. 
И ако дијеле Српски народ он никад неће изгубити своје јединство јер је он одвајкада уједињен пјесмом и сузама, а то је врло чврста веза.

ГЛАС ХОЛМИЈЕ:Шта мислите о часопису „Глас Холмије“ до сада и шта очекујете убудуће

ШЋЕКИЋ:Име часописа ме асоцира на стари Хелм или Холм како се звало Балканско полуострво до 1808 год, тј. до појаве Карађорђа. Када Карађорђе упали пламен слободе Српском народу европљани се уплашише могуће српске аспирације на ширење територија. На предлог тада водећег европског географа Њемца Густафа Цојнеа промијенише име Хелмског Полуострва у Балканско Полуострво, како би испало да су се Срби доселили на туђу територију а не да су старосједиоци јер је ријеч Хелм српска ријеч. Зато, као да ми у ушима одзвања „Глас васкрслог Хелма“, који нас упозорава да се чувамо лажи, подвала и превара које долазе са запада одакле Српском народу никада ништа добро није стигло. 
Четрдести број часописа „Глас Холмије“ је велики јубилеј. 
„Глас Холмије“ је квасац за велики и укусни хлеб који се спрема за велики дан, искра за велику ватру која ће у вријеме које долази загрејати многа хладна срца јер долази вријеме када ће се српско име са поносом изговарати, када ће многи који никад нијесу били Срби то пожелети да буду и када ће многи отпали поново пригрлити премило српско име. 
Хвала што постојите и што се пером борите за национално памћење а перо често може бити убитачније од мача.
Хвала вам што истраживачким текстовима одолијевате површности, и будите радозналост читалаца да и они сазнају бар дио наше скривене историје или прошире своје знање, те тако постадосте објктивнији уџбеник историје од званичних. 
Хвала вам што сте стали на бранику вриједносних симбола Богу драгих, на бранику Српског језика и писма Ћирилице које је писмо неба. 
Будите и даље слободан простор да ствараоци искажу своје стваралаштво на српском језику и ћирилици.
Останите на путу предака како би наслијеђено достојанствено предали својим потомцима.
Ех, када би Српски народ на сјеверу Црне Горе добио бар још једно овакво гласило колико би било лакше у борби истином против лажи. 
`Молим вас останите и даље будни на бранику ових небеских вриједности јер је како наш народ каже „свака сила за земана“.